Принципи превођења

Послао turncoat дана 31. јануар 2008 - 20:30.
in

Увек ћирилица

Када год пишемо текст на српском језику пишемо га користећи ћирилично писмо у UTF-8 формату.

Лично или безлично, пасивно или активно?

У ситуацијама када се даје неко обавештење типа File not found, да ли га превести као:

  • Фајл није пронађен, ili
  • Не могу да пронађем фајл ili
  • Немогуће је пронаћи фајл ili
  • Фајл не може бити пронађен ili ...

Чини ми се да је најприкладније Не могу да пронађем фајл. Наиме, оваквом конструкцијом корисник има утисак активне комуникације и саме поруке бивају јасно протумачене. У овакву форму се уклапа и чињеница да обавештења обично пружа програм, те је у складу са тим, и прецизније и схватљивије да баш он то јавља.

Примери:

  1. Поруку "dpkg: unable to rewind in vsnprintf" треба превести као:

    • "dpkg јавља: не могу да пређем на тражени део фајла у функцији vsnprintf"

    • а не као: "dpkg јавља: на тражени део фајла није могуће прећи у функцији vsnprintf"
    • , нити kao: "dpkg: немогуће премотавање у vsnprintf".
  2. Поруку "dpkg: unable to fork process %s" треба превести као
    • "dpkg јавља: не могу да покренем програм %s"
  3. Поруку "dpkg: warning - %s returned error exit status %d" треба превести као:
    • dpkg јавља: упозорење - %s је пријавио грешку са статусом %d

Дакле, лично и активно!

Императив или не?

Када је потребно да користик штиклира или направи избор, нпр. "Show warnings" да ли то превести у заповедном облику "Прикажи упозорења" или као "Приказивање упозорења".

Треба обратити пажњу да се некада (нпр. у менијима) одабрана активност обавља одмах, тако да је, чини ми се, адекватније задржати заповедни облик.

Персирање или не

Да ли "Do you want to save changes?" превести као "Да ли желиш да сачуваш промене?" или "Да ли желте да сачувате промене?"

Мој став је да је персирање културно у смислу алата који је човек створио и са којим се комуницира. Требало би, барем се мени тако чини, имати у виду гласовне команде и одговоре програма/рачунара/уређаја које ће свакако уследити врло брзо. Било би лепо да се програм кориснику обраћа са "Да ли желите..." а да корисник њему каже "Штампај..."

Превести кратко по сваку цену или превести описно

Мишљења сам да је опширна порука прави избор. Нпр. "malloc failed" не бих превео као "malloc није успео" већ "нема довољно меморије за алоцирање функцијом malloc". Описним преводом кориснику је порука јасна, а сама конструкција поруке није нарушена.

Како преводити изразе?

Стручан (или наменски) израз vs. функција vs. назив који се у српском језику користи за такву или сличну функцију

Да ли buffer превести као бафер (стручан назив), међумеморија (функција) или тампон (српски еквивалент/полуеквивалент)?

Да ли ripper, grabber и extractor превести као рипер, гребер и екстрактор (у жаргону) или програм за преснимавање музике са CD-a (описна функција) или као извлачилац (онај који обавља неку функцију)

Да ли имена програма преводити или не?

Слажем се да се бављење превођењем појединих програма отвара предивну могућност ковања нових речи и играња речима као таквим, али сам мишљења да их треба оставити у оригиналу, без обзира да ли њихова лиценца то захтева или не. Аутор програма је именовао производ и тај производ носи јединствено име које га чини препознатљивим. Име програма треба да остане онако како је то аутор програма дао, да буде јединствено у менијима или у насловној линији програма. Сви занимљиви и заиста инвентивни описи програма или назива програма могу се адекватно сместити у нпр. "About" мени са свим осталим могућим подацима које корисник пожели да сазна о том програму.

Ево неколико примера занимљивих кованица, које, ма колико сјајне биле, своје место морају наћи на неком другом месту, а не у менију или насловној линији: програм Sound Juicer -"Звуковник", Firefox - "ЖарЛија", OpenOffice.org - "ОтворенаКанцеларија". Када бисмо се држали оваквог принципа следило би да је Linux - "Линусов Unix", Apache - "Закрпанко", MySQL - "Мој језик за управљање базама података", KDE - "К Радно Окружење", да не кажем "КРО", а LigHTTP сервер би био ЛаХТТП сервер (Ла од лаки)...

Која су ваша мишљења о овим принципима превођења?

Ljudi, sta se dobilo? ›

If you want to create a

Послао alton100 дана 29. April 2011 - 12:51.

If you want to create a stunning web graphic or webpage design why not borrow from the best? it’s common practice for copywriters to keep a swipe file of great copy that has been known to generate great sales results. I’m amazed that graphic designers rarely follow 642-902 dumps | 70-642 dumps this example. Even if you’re not a graphic designer you’ll want to try this technique. This method is so simple, you’ll be producing 70-640 dumps | 642-813 dumps web layouts quickly and easily. I want to share with you some tips to start your own image swipe file and how to build it up to be one of your most powerful design tools. Whether you just dabble in design or you are a serious graphic design professional, these tips will be extremely useful for you.
scbcd dumps | scmad dumps | VCP-410 dumps | 350-001 dumps | 640-802 dumps | 70-680 dumps

I’ve learned to be

Послао dabora (not verified) дана 27. December 2010 - 12:29.

I’ve learned to be skeptical of opportunities that purport to seek my creativity. I made the mistake of accepting such an opportunity, offered by ambitious, intelligent, uber-accomplished but rigid thinkers. I tried but failed to please them. It’s true what Seth Godin says, that you won’t succeed by giving people what you think they need — you must give them what they demand. They demanded obeisance. Before I realized it, I had been pounded into a dried out bouillon cube version of my formerly inspired self. A very high price, indeed, Frank. Many creatives must not only live among pragmatists but make a living with skill sets that don’t involve creativity. It’s still a pragmatist’s world down here among the rank and file. We die a little every day, not from failing, but from gradually losing the will to try something innovative. I gave myself permission to try chucking the cubicle that had shaped me in its likeness. From refusing to be square, my bank statements dwindled to a series of round zeroes. Failure of this kind does not equate with defeat!

testking PK0-003|| testking 1z0-043|| testking JN0-522|| testking LX0-101|| testking HP0-J40|| testking HP2-E31

Принципи превођења

Послао Иван дана 15. August 2009 - 17:32.

На ову тему ја могу да дам своје скромно мишљење.
По сваку цену не може се баш све превести или бар не одмах,али то треба да буде потреба која важи за сваки језик.Пошто ми углавном преводимо са енглеског језика,ајде да обрнемо ствар,како ће Енглез превести Црвена звезда а како вајат.Прво ће бити преведено а друго неће јер не постоји њихова реч.Е сад ако им треба тај појам они ће направити кованицу као и за већину својих програма и решен проблем.Тако и ми морамо да радимо,поготово ако хоћемо да останемо у духу Вука Стефановића и Стефана Немање.
Ако нећемо да се потрудимо можемо све оставити на енглеском и полако сви да пређемо на тај језик као Велшани и .....
Е сад да ли овако рећи или онако није толико битно, битно је да се разуме.Шта мени вреди све књижевно лепо срочено али неразумљиво,боље је разумљиво па нека чистунци за српски језик имају и по коју замерку.Српски језик је жив језик,мења се и ми се навикавамо на нове појмове,усвајамо их или нестају (некад смо говорили тисућу a сад хиљаду).Веома брзо би се навикли на било које ново име.Сви смо се навикли на појам Windows али увек мора уз њега да стоји како се изговара или превод те речи.Деци или одраслима који не знају енглески то је скуп слова које не разумеју а ако им кажеш прозори или пенџери све је јасно.

A virtual community is a

Послао dabora (not verified) дана 6. December 2010 - 8:50.

A virtual community is a social network of individuals who interact through specific media, potentially crossing geographical and political boundaries in order to pursue mutual interests or goals. One of the most pervasive types of virtual community include social networking services, which consist of various online communities.The term virtual community is attributed to the book of the same title by Howard Rheingold, published in 1993. The book, which could be considered a social inquiry, putting the research in the social sciences, discussed his adventures on The WELL and onward into a range of computer-mediated communication and social groups, broadening it to information science. The technologies included Usenet, MUDs (Multi-User Dungeon) and their derivatives MUSHes and Moos, Internet Relay Chat (IRC), chat rooms and electronic mailing lists, the World Wide Web as we know it today was not yet used by many people. Rheingold pointed out the potential benefits for personal psychological well-being, as well as for society at large, of belonging to such a group.
CISA dumps | | 646-563 dumps | | E20-001 dumps | | 70-685 dumps | | 642-873 dumps

Linux IT support consulting solutions podrska resenja