Претрага сајта
Принципи превођења
Увек ћирилица
Када год пишемо текст на српском језику пишемо га користећи ћирилично писмо у UTF-8 формату.
Лично или безлично, пасивно или активно?
У ситуацијама када се даје неко обавештење типа File not found, да ли га превести као:
- Фајл није пронађен, ili
- Не могу да пронађем фајл ili
- Немогуће је пронаћи фајл ili
- Фајл не може бити пронађен ili ...
Чини ми се да је најприкладније Не могу да пронађем фајл. Наиме, оваквом конструкцијом корисник има утисак активне комуникације и саме поруке бивају јасно протумачене. У овакву форму се уклапа и чињеница да обавештења обично пружа програм, те је у складу са тим, и прецизније и схватљивије да баш он то јавља.
Примери:
- Поруку "dpkg: unable to rewind in vsnprintf" треба превести као:
- "dpkg јавља: не могу да пређем на тражени део фајла у функцији vsnprintf"
- а не као: "dpkg јавља: на тражени део фајла није могуће прећи у функцији vsnprintf"
- , нити kao: "dpkg: немогуће премотавање у vsnprintf".
- Поруку "dpkg: unable to fork process %s" треба превести као
- "dpkg јавља: не могу да покренем програм %s"
- Поруку "dpkg: warning - %s returned error exit status %d" треба превести као:
- dpkg јавља: упозорење - %s је пријавио грешку са статусом %d
Дакле, лично и активно!
Императив или не?
Када је потребно да користик штиклира или направи избор, нпр. "Show warnings" да ли то превести у заповедном облику "Прикажи упозорења" или као "Приказивање упозорења".
Треба обратити пажњу да се некада (нпр. у менијима) одабрана активност обавља одмах, тако да је, чини ми се, адекватније задржати заповедни облик.
Персирање или не
Да ли "Do you want to save changes?" превести као "Да ли желиш да сачуваш промене?" или "Да ли желте да сачувате промене?"
Мој став је да је персирање културно у смислу алата који је човек створио и са којим се комуницира. Требало би, барем се мени тако чини, имати у виду гласовне команде и одговоре програма/рачунара/уређаја које ће свакако уследити врло брзо. Било би лепо да се програм кориснику обраћа са "Да ли желите..." а да корисник њему каже "Штампај..."
Превести кратко по сваку цену или превести описно
Мишљења сам да је опширна порука прави избор. Нпр. "malloc failed" не бих превео као "malloc није успео" већ "нема довољно меморије за алоцирање функцијом malloc". Описним преводом кориснику је порука јасна, а сама конструкција поруке није нарушена.
Како преводити изразе?
Стручан (или наменски) израз vs. функција vs. назив који се у српском језику користи за такву или сличну функцију
Да ли buffer превести као бафер (стручан назив), међумеморија (функција) или тампон (српски еквивалент/полуеквивалент)?
Да ли ripper, grabber и extractor превести као рипер, гребер и екстрактор (у жаргону) или програм за преснимавање музике са CD-a (описна функција) или као извлачилац (онај који обавља неку функцију)
Да ли имена програма преводити или не?
Слажем се да се бављење превођењем појединих програма отвара предивну могућност ковања нових речи и играња речима као таквим, али сам мишљења да их треба оставити у оригиналу, без обзира да ли њихова лиценца то захтева или не. Аутор програма је именовао производ и тај производ носи јединствено име које га чини препознатљивим. Име програма треба да остане онако како је то аутор програма дао, да буде јединствено у менијима или у насловној линији програма. Сви занимљиви и заиста инвентивни описи програма или назива програма могу се адекватно сместити у нпр. "About" мени са свим осталим могућим подацима које корисник пожели да сазна о том програму.
Ево неколико примера занимљивих кованица, које, ма колико сјајне биле, своје место морају наћи на неком другом месту, а не у менију или насловној линији: програм Sound Juicer -"Звуковник", Firefox - "ЖарЛија", OpenOffice.org - "ОтворенаКанцеларија". Када бисмо се држали оваквог принципа следило би да је Linux - "Линусов Unix", Apache - "Закрпанко", MySQL - "Мој језик за управљање базама података", KDE - "К Радно Окружење", да не кажем "КРО", а LigHTTP сервер би био ЛаХТТП сервер (Ла од лаки)...
Која су ваша мишљења о овим принципима превођења?
- Представите се или се региструјте да би послали коментар.
Принципи превођења
На ову тему ја могу да дам своје скромно мишљење.
По сваку цену не може се баш све превести или бар не одмах,али то треба да буде потреба која важи за сваки језик.Пошто ми углавном преводимо са енглеског језика,ајде да обрнемо ствар,како ће Енглез превести Црвена звезда а како вајат.Прво ће бити преведено а друго неће јер не постоји њихова реч.Е сад ако им треба тај појам они ће направити кованицу као и за већину својих програма и решен проблем.Тако и ми морамо да радимо,поготово ако хоћемо да останемо у духу Вука Стефановића и Стефана Немање.
Ако нећемо да се потрудимо можемо све оставити на енглеском и полако сви да пређемо на тај језик као Велшани и .....
Е сад да ли овако рећи или онако није толико битно, битно је да се разуме.Шта мени вреди све књижевно лепо срочено али неразумљиво,боље је разумљиво па нека чистунци за српски језик имају и по коју замерку.Српски језик је жив језик,мења се и ми се навикавамо на нове појмове,усвајамо их или нестају (некад смо говорили тисућу a сад хиљаду).Веома брзо би се навикли на било које ново име.Сви смо се навикли на појам Windows али увек мора уз њега да стоји како се изговара или превод те речи.Деци или одраслима који не знају енглески то је скуп слова које не разумеју а ако им кажеш прозори или пенџери све је јасно.